среда, 06. децембар 2017.

Изложба посвећена Милутину Миланковићу


Личност Милутина Миланковића коначно добија значај који му је одувијек припадао. Све чешће ученици имају прилику слушати о овом великану српског и свјетског научног сазвјежђа.
У протеклих неколико дана,  трагом сазнања о овом великану, Музеј Херцеговине су посјетили ученици свих одјељења Центра средњих школа. Са својим професорима посјетили су изложбу под називом "Милутин Миланковић - живот и дјело". Ова изложба, отворена почетком новембра, садржала је поставку фотографија и докумената који свједоче о животу српског научника и документарни филм о његовом животном и професионалном путу. Фасцинирани чињеницом о свестраности овог астронома, геофизичара, климатолога, математичара, инжењера и проналазача, ученици су изразили своје задовољство што су имали прилику да посјете изложбу и погледају
интересантан и поучан филм. Надахнути личношћу Милутина Миланковића изразили су жељу да прочитају његову књигу "Кроз васиону и векове".

Обиљежавање Међународног дана волонтера

пише: Ања Грубачић

Савјет ученика Центра средњих школа је и ове године успјешно реализовао активности поводом „Међународног дана волонтера“, који се обиљежава 5. децембра, на дан када је 1970. године створен Програм Уједињених нација за волонтере. Овај дан обиљежава се у циљу подстицања људи на волонтеризам.
Овај дан у нашој школи се традиционално обиљежава на један специфичан начин. Ученици помажу у свим сегментима рада наше школе тако што преузимају послове од директорских, административних, преко наставних активности до послова чистачица.
На овај начин промовишемо важност волонтеризма али и развијамо личне компетенције и припремамо се за будући рад. Млади људи представљају огроман потенцијал и важно их је подржати и омогућити им да учествују у различитим активностима у школи и заједници.
Учешћем у раду школе ученици се упознају и са радним задацима и одговорностима професора и увиђају да бити професор није тако лак посао. Увиђају да се за час треба припремити, знати добро и интересантно презентовати тему, а при том одржати пажњу ученика.

Драго ми је што смо и ове године реализовали ову акцију јер је веома битно промовисати волонтеризам и активизам код младих људи. А кроз ову акцију успјели смо унијети мало забаве кроз школске ходнике али и показати да смо спремни на велике ствари, па чак бити и „са оне стране катедре“.

недеља, 03. децембар 2017.

Завршница пројекта "Комшија је комшији територијални рођак"

пише: Владимир Гутић


Прва мјеста на општинским, регионалним и републичким такмичењима нису једини успјеси  који красе ученике наше школе. Наиме,Центар средњих школа је из године у годину носилац бројних пројеката и успјешних сарадњи. Једна од таквих је и сарадња са Средњом школом из Стоца у оквиру пројекта “Комшија је комшији територијални рођак“. Ученици и професори наше школе, чланови секција које су радиле на очвршћавању веза између народа  различите вјере и националности су снимили филм и на тај начин крунисали овај пројекат. Ниједан филм није могућ без  сценарија,а овога пута за то је била задужена Валентина Сушић, професорица српског језика. Радња филма конципирана је тако да истиче важност пријатељства које се развило између ученика из различитих градова који су учествовали у реализацији овога пројекта. Средњошколац Милан, у чијој се улози одлично снашао ученик  III разреда Митар Милићевић, је са својим оцем ( кога глуми Дејан Шкриван, професор историје) кренуо у Мостар. Међутим, у близини Стоца њихов аутомобил се покварио. Милан позива свога пријатеља Анту,средњошколца из Стоца, кога је у овом филму глумио Огњен Гавриловић, ученик II разреда. Са Антом долази и аутомеханичар (професор Крстољуб Којовић) који успијева да поправи њихов ауто. Милан, који је на почетку занемаривао комшије, сада схвата да су нам оне некада важније и од пријатеља. У улози комшија нашли су се и Сара Чурић, Ива Дутина и Владимир Гутић. Поред играног,снимљен је и документарни филм гдје је улогу наратора преузела ученица IV разреда, Дајана Лојпур. У том филму, приказани су наши одласци у Столац, доласци Сточана у Требиње, те  догађаји и манифестације којима смо присуствовали. Филм дочарава и утиске ученика, актера овог пројекта. Иза објектива,током снимања оба филма,стајала је Јадранка Мишић, професорица математике и информатике. Снимање је протекло у позитивној атмосфери, глумили смо, дружили се,забављали. Дана 1. децембра ове године,као шлаг на торту, дошла је премијера наших филмова. У пратњи професорица Валентине Сушић,Јадранке Мишић, Слађане Скочајић и Жане Видаковић и професора Дејана Шкривана и Страхиње Вуковића, упутили смо се у мали град на Брегави како бисмо присуствовали истој. Поносни на оно што смо урадили, жељно смо ишчекивали коментаре наших другара из Стоца. Као школско звоно, у 12.10 часова , њихов аплауз означио је крај овога пројекта, али не и наших пријатељстава. Срећни и задовољни  реакцијом на наше филмове, наставили смо пут ка Благају,чаробном градићу одакле се пружа прелијеп поглед на врело Буне.

На лијевој обали ријеке, у прелијепом сценарију какав само природа може реализовати, налази се текија, кућа древиша из XVI вијека  која као да лебди између стијене и воде. Првог децембарског дана, Благај није био крајња дестинација. Наш излет завршавао се у Мостару, једном од најљепших градова у Херцеговини. Посјетили смо Саборни храм Свете Тројице, који  је био један од највиших и најљепших православних храмова на Балкану. Храм је запаљен и до темеља порушен у рату 1992. године,а његова обнова започета је 2010. године. Доћи у Мостар, а не посјетити Стари град је просто непојмљиво. Прошетали смо преко Старог моста и уживали у љепотама ријеке Неретве. Уморни од једночасовног обиласка Мостара, дошли смо у тржни центар Mepas Mall и у McDonald's-y утолили глад. Пуни утисака,сјели смо у аутобус и поносно кренули ка свом родном граду.

петак, 17. новембар 2017.

Међународни дан средњошколаца

пише: Николина Стојановић

Дана, 17.11.2017. године у помен студентима из Прага који су неправедно стријељани, обиљежен је Међународни дан средњошколаца. У оквиру мРЕСУРС-а свака регија je организовала разне манифестације поручујући да ми, средњошколци, нисмо проблем већ ресурс који треба искористити на прави начин. У нашој регији је осамнаест школа придонијело обиљежавању овог дана. Центар Средњих школа је ,сада већ традиционално, на иницијативу Савјета ученика, а у сарадњи са ЈУ Гимназијом ,,Јован Дучић“ и ЈУ Техничком школом организовао јавни перфоманс, у виду шетње кроз град са паноима. У оквиру школе је био организован квиз знања, а сваки тачан одговор доносио је слатку награду. На плакатима ,,Кажи ми, кажи“ су ученици слободно писали шта сматрају проблемом у нашој школи, а Савјет ученика ће сходно томе учествовати у рјешавању тих проблема. Поред квиза знања и ,,Кажи ми, кажи“, ученици су све своје таленте могли промовисати на нашој изложби. Поред ових активности, чланови нованaрске секције наше школе су снимили радио- емисију о Међународном дану средњошколаца, гдје су анкетирали средњошколце и информисали слушаоце.


среда, 08. новембар 2017.

XI КОНФЕРЕНЦИЈА МРЕЖЕ САВЈЕТА УЧЕНИКА

пише: Ања Грубачић


Мрежа Савјета ученика Републике Српске (mRESURS) је заједничко тијело свих средњих школа Републике Српске, тачније 89 школа. Ове године Конференција је организована од 8. до 10. новембра на Бардачи код Српца у сарадњи са Омладинским комуникативним центром и Министарством породице, омладине и спорта.

Имала сам част да и ове године представљам своју школу на Конференцији. Иако је пут био дуг и напоран, на Бардачу смо стигли пуни жеље за радом што се видјело на радионицама јер смо ове године били најпродуктивнији и одрадили огроман посао за два дана. На радионицама смо били подијељени по регијама (требињска, приједорска, добојска, бијељинска, бањолучка) ради лакшег рада. Наиме, прво смо обрађивали проблеме са којима се сусрећу средњошколци, Савјети ученика али и читава регији, а онда смо за те проблеме тражили најефикаснија рјешрња. Сходно томе на крају смо саставили план рада наше регије за 2017/18. gодину у циљу рјешавања и унапређења рада Мреже.  На самом крају радионице бирано је руководство мреже. За предсједницу је изабрана Олга Штака, прва потпредсједница је Сара Глуховић, друга потпредсједница је Јована Марић, а ја сам имала част да ми и ове године укажу повјерење те ме именују за менаџера за односе са јавношћу.
„Види се ко у нашој регији највише прича“, ишле су шале на мој рачун.
Након бирања руководства регија, бира се руководство цијеле Мреже, а у избору учествују представници регија, те је изабрано руководство у сљедећем саставу: Олга Штака, предсједник (требињска регија); Мајда Хидић, потпредсједница (добојска регија); Вања Вељанчић (бањолучка регија).


Посљедњи дан Конференције био је посвећен обиласку Народне скупштине Републике Српске.Ту нам се обратио предсједник НСРС Недељко Чубриловић, а наша предсједница је презентовала рад Мреже Савјета ученика. Имали смо прилику поставити питања представницима државних институција, те су нам они обећали помоћ око рјешавања проблема на које наилазимо и унапређења рада Мреже.
Након посјете НСРС услиједило је поздрављање јер је дошло вријеме да свако иде својој кући. Пала је и која суза, али сви смо кренули својој кући пуни позитивне енергије и фантастичних успомена.

  

среда, 18. октобар 2017.

На крилима которских легенди

пише: Дајана Лојпур

И ове године наша школа поносно може представити  успјехе и постигнућа вриједних ученика. Остварени резултати, учење и владање најбољи су показатељи марљивог рад. Оцјене су, у нашем случају, валидни покзатељи знања, што је потврђено на школским, општинским, регионалним и републичким нивоима такмичења. Ученици „ Центра средњих школа“ су и хумани појединци, еколошки освјештени, свјесни да очување природе није само опција, већ нужност.
Труд ових младих људи, спремних да јачају постојеће и стичу нове компетенције није остао неопажен.  Нагрђени су једнодневним излетом у Котор, што представља подстрек да наставе путем којим су кренули, јер знање је најјача одбрана у борби против назадовања и манипулација.
Дана 18. октобра 2017. године у пратњи професорица, Јадранке Мишић и Валентине Сушић, одликаши, ученици без изостанака, примјерног владања и лијепог понашања, упутили су се ка приморју.  Професорица, Јадранка Мишић је одјељенски старјешина  II3 , одјељењу фармацеутских  техничара, награђеном за осмишљавање и реализацију пројекта „ Чеп за хендикеп“.
Преглед пасоша у аутобусу, контрола на грничним прелазима, стари музички хитови, шале и смијех испунили су вријеме до доласка у Котор, град, општину и луку, у крајњем сјевероисточном дијелу Бококоторског залива, једног од 25 најљепших залива свијета, који се од 1979. године  нлази на  UNESCO- вом попису заштићене свјетске културне баштине.
Мирис мора, топле зраке Сунца, улични свирачи и туристи са свих страна свијета  одлучно су  се супрстављали календарској јесени, јер све је личило на прољећну идилу. Барке, бродови и крузери миловали су се са морем у коме се огледало ведро, октобарско небо.
Прва дестинација било је вјештачко острво Госпа од Шкрпјела, настало нагомилавањем камења на већ постојећој стијени, у срцу Бококоторског залива, испред барокног Пераста.  То је завјетно светилиште Пераштна, нарочито помораца, који су се одлазећи на своја дуга  и често опасна путовања, завјетовали Госпи од Шкрпјела да ће јој се одужити ако се врате живи и здрави са пловидбе разним морима свијета. Ово необично острво, као комадић раја , који плива на морској површини, настало је као резултат вишевијековног преплитања  легенде и традиције.  Легенда каже да су 1452. године морнари, на  стијени у сред мора, нашли икону Богородице са дијететом. Од тога дана, настала је традиција да поморци, по повратку са успјешне пловидбе, полажу камење на обалу Госпе од Шкрпјела. Вијековима  га је творила а рука. Његове основе у дубинама залива крију и стотине једрењака , напуњених каменом и потопљених , како би острво и даље стајало над водом. Сваке године, 22. јула, Бокељи настављају традицију обнове темеља острва и кроз манифестацију названу „ Фашинада“, баркма допремју камен до острва и ту га полажу у  дубине, како би Госпа од Шкрпјела и даље красила поглед са Пераста. Године 1630.  ту је саграђена и црква која посједује богату колекцију сребрних кованица са рељефима бродова који описују развој поморства у Боки. Традиција налаже да сваки спашени поморац, било од буре или од болести, поклони кованицу у знак захвалности.  Црква садржи велики број умјетничких дјела и поклона које након вјенчања ту остављају младе. Сваки предмет у цркви има своју причу о једној људској судбини. Посебан утисак  на ученике оставила је икона, дјело Ловра Маринова Добричевића, која свијетли  с мраморног пријестоља олтара . „Ту се готика и барок мире у побожном свијету“, како то рече водич.
Међу најимпресивнијим даровима је завјет једне Пераштанке, која је чекајући мужа, поморца 25 година, власима своје косе везла слику, гоблен од седам различитих материјала, рађен под лупом, јер на појединим  дијеловима на квадратном центиметру има 650 убода иглом.  Подлога је специјална врста јапанске свиле, коју је стрпљива Пераштанка украшавала златним и сребрним  нитима и разнобојном кинеском свилом. На главе анђела, Госпе и Исуса стављала је властиту косу.  Када је почела радити коса јој је била тамна, па анђели у дну слике имају тамну косу, а идући ка врху, њена коса је сиједа, па и анђелима коса блиједи. Остало је непознато да ли се њен муж вратио, али наши ученици су се одлучили вјеровати у ону оптимистичнију, љепшу верзију, да је он дошао, па да су  заједно поклонили њен рад у знак захвалности, јер је сачуван и спашен.
Ношени таласима, ченици су се бродом вратили до аутобуса, а потом  продужили  ка Старом граду. Водич је испричао интересантне чињенице о традицији, историји и култури становништва и приче о улицама, архитектури и грађевинама. У Стари  град може се ући кроз три капије, Морска, Сјеверна и Јужна врата. Прошетали су уским, поплочаним улицама, разгледајући околину, слушајући тонове гитара , уживајући у мирису медитеранских јела из околних ресторна. Застали су на Тргу оружја, главном и највећеммградском тргу, а име је добио у млетачко доба, када се ту поправљало и складиштило оружје.  Опазили су Торањ, у шали назван „ Которски криви торањ у Пизи“, искривљен због снажног земљотреса; Кнежеву палату; Наполеоново позориште; Музеј мачака и Кулу градске страже. Показан им је и Стуб срама, гдје су осуђеници били јавно кажњавани, за наук другима. Видјели су Чесму Карампана, из 17. вијека , која је некада била једини извор слатке воде у граду. Чули су и породичну легенду Бескућа, која каже да је конте Јозо Бескућа намјеравао да у свом посједу има стотину кућа, и да презиме промијени у „ Стокућа“.

Овај предивни дан пружио је прилику младим људима наше шкполе да уживају у чаробној љепоти, пространству, аутентичности и културно-историјским вриједностима Котора, вијековне споне између Медитерана и балканског залеђа. У поподневним часовима вратили су се у Дучићев град, подно Леотара, спремни за нове радне побједе, увјерени да се рад и труд заиста исплате. 

петак, 06. октобар 2017.

Поново на Брегави

пише: Дајана Лојпур

Дана  6. октобра,   упутили смо се у Столац, град на Брегави, с циљем наставка дружења са партнерском школом, у оквиру пројекта „ Комшија је комшији територијални рођак“.  Склопљена су пријатељства међу ученицима и професорима двају школа , јер су позитивна енергија и  жеља за  унапријеђењем знања и вјештина доминантне с обје стране. Током свих мјесеци упознавања,колективног учења и дружења остварили смо корисну сарадњу и доказали да је могуће остварити лијеп однос упркос  километрима који нас дијеле.    
            Кишни дан није успио покварити расположење. Код нас као да је сијало Сунце, јер смо били мотивисани и жељни продуктивног рада. Приближава се крај пројекта, па смо вријеме искористили за дораду започетих активности и снимање документарног филма.  Разговарали смо о  протеклом времену и сложили се да је права срећа што смо имали прилику упознати људе, културу  и обичаје сусједних градова.
            Столац је познат и  по  „Сајму  херцеговачких плодова медитерана“ , који ове године обиљежава јубиларну деценију постојања. Број излагача  из године у годину расте, што довољно говори о квалитету ове манифестације, чији је основни циљ покретање и повећање  производње медитеранских култура. Ученици Средњошколског центра из Стоца су  такођер имали свој штанд , а ми смо им се придружили у обиласку сајма и раду на промоцији производа и укусних делиција , које су вриједно спремали ученици њихове кухарске школе. На тај начин  обиљежени су и   
„ Дани круха“, а ми смо им поклонили „требињска пецива“ , као мали знак пажње.  На Сајму је заступљен и наставно –едукативни сегмент, попут стручних радионица врхунских предавача, професора из регије, а теме су пољопривредног карактера.  Завршног дана манифестације бира се најљепше уређени штанд, а иако је конкуренција била велика, све наше симпатије освојио је штанд ученика столачке Средње школе , штанд  наших „ територијалних рођака“.  Сав скупљени новац ученици су уплатили на рачун Ане Рите Пуљић,   дјевојчице искреног , прелијепог осмијеха , која жели стати на своје ноге и заплесати са пријатељицама.
            Изванредна понуда и асортиман изложених експоната врхунског квалитета  и хунманитарна идеја младих људи великог срца уписала се у мемоаре лијепих сјећања.  Столац је заиста добио једну нову димензију у нашим срцима, и освојио нас љубазношћу њихових ученика, професора и директорице, природним љепотама, хладном Брегавом ,  али и својим манифестацијама и културним дешавањима.



Printfriendly